Karakteristike optičkih stakala

Index loma

Kada snop svetlosti prelazi iz jednog sredstva u drugo neće nastaviti put u istom pravcu, ona će se na graničnoj površini lomiti, menjati brzinu i pravac.

Brzina svetlosti kroz vakuum je maksimalna i iznosi c=300.000 km/s, dok je ona u svim drugim sredstvima nešto manja (v).

Taj odnos c/v je karakteristična optička veličina svakog materjala i naziva se indeks loma (n).

Index loma nije konstantna veličina jer zavisi od talasne dužine upadne svetlosti, zato se veličina indexa loma meri sa monokromatskom svetlošću talasne dužine 590nm (žuta natrijumuva svetlost).

Index loma mineralnih sočiva se kreće u intervalu od 1.523 do 1.900, a index loma organskih sočiva od 1.502 do 1.740.

Abbeov broj

Abbeov broj (po nemačkom fizičaru Ernst Karl Abbe-u 1840-1905) pokazuje veličinu disperzije (pojava koja se javlja prilikom loma svetlosti, gde se svaka talasna dužina svetlosti drugačije lomi, a sunčeva svetlost razlaže na osnovne - dugine boje).

Veći Abbeov broj pokazuje veću sposobnost sočiva da spektar sunčeve svetlosti lomi sa manjom disperzijom, odnosno što je Abbeov broj veći, to je manja razlika indexa loma optičkog stakla između crvenog i plavog dela spektra.

Osobina optičkih sočiva, da svetlost različitih talasnih dužina različito prelamaju, se naziva hromatska aberacija. Pri hromatskoj aberaciji najviše se prelama ljubičasta, a najmanje crvena svetlost.

Abbeov broj se menja u intervalu od 20 do 90.

Specifična težina

Specifična težina je težina jedinične zapremine i ona je za optička sočiva izražena u g/cm³.

UV zaštita

Potpunu 100% UV zaštitu daje sočivo koje filtrira spektar sunčeve svetlosti talasnih dužina ispod 400nm.

UV-A zaštita %	Zaštita od talasne dužine
100%	400nm
90%	390nm
80%	383nm
70%	375nm
60%	366nm
50%	358nm

Kategorije filtra

Uvođenjem CE norme za sočiva za naočare sprovodi se njihovo nijansiranje. Definisano je pet kategorija nijansi koje se primenjuju na zatamnjene, fotoosetljive i sunčane naočare.

Za svaku kategoriju, određeni su uslovi korišćenja i zabrane.

Propusnost	Kateg.	Korišćenje	Zabrana
81% - 100% bezbojna ili tonirana sočiva	0	Zatvoreni prostor ili oblačno	Nema zabrane
44% - 80% svetlo obojena sočiva	1	Slabo dnevno svetlo	Nije pogodno za noćnu vožnju
19% - 43% srednje obojena sočiva	2	Srednje svetlo	Nije pogodno za noćnu vožnju
8% - 18% tamna sočiva	3	Jako svetlo	Nije pogodno za noćnu vožnju
4% - 7% jako tamna sočiva	4	Izuzetno jako svetlo	Nije pogodno za vožnju

Dioptrija i žarišna daljina

Dioptrija je veličina koja izražava optičku moć sočiva. Ona se definiše kao recipročna vrednost žarišne daljine D=1/f gde je D dioptrija, f žarišna daljina.

Žarišna daljina kod sabirnih (+) sočiva je tačka u kojoj se seku prelomljeni snopovi svetlosti.

Žarišna daljina kod rasipnih (-) sočiva je imaginarna tačka u produžetku prelomljenih snopova svetlosti.

Sferna i cilindrična sočiva

Sferna sočiva imaju istu dioptrijsku vrednost odnosno zakrivljenost na celoj svojoj površini i označava se oznakom sph. Npr. staklo dioptrije +2.00sph ima na celoj površini dioptriju +2.00, ima jednu žarišnu daljinu, sabira snop svetlosti na 0.5 metara.

Cilindrična sočiva nasuprot sfernim imaju dve žarišne daljine.

Asferična sočiva

Asferična sočiva su sočiva od organskih materjala sa paraboličnom površinom.

Asferični dizajn omogućava izradu tanjih sočiva sa boljim optičkim karakteristikama.

Nema distorzija slike na rubovima i omogućuju oštar vid po celoj površini sočiva.